у̀зе̑ти , у̏зме̑м , v. pf.  [ cf.   узести ]

1.

  nehmen , sumo .

2.

  узети град, шанац и т. д. ,   einnehmen , capio . [ cf.   примити   3 , прихватити   3 ; покорити ].

3.

  дјевојку ,   ein Mädchen , z. B. sie heirathen , ducere uxorem .

4.

  kaufen , emo  [ vide   1   купити ]; daher der Scherz , н. п. А. Узећу  ти капу. | Б. Узео бих  и ја, да ми ко да, него ти мени купи .

5.

  н. п. шта си узео  ту викати . [ vide   почети ]. cf.   стати   [6] , заокупити .

6.

    узети, н. п. кућу на се , т. ј. заклонити се за њу па отићи од ње управо да се с друге стране не може видјети .   Опомињем се  да су једном, још у моме дјетињству, дошли кући нашој Турци који су гонили некаквога попа. Ујутру пред што ће поћи заиште се поп да изиђе за вајат на поље. Турци му то допусте, и један од њих остане с ову страну вајата чекајући док он за вајатом своју потребу сврши и врати се на траг; али он, као што сам онда чуо гдје се говори, узме вајат на се, и преко башче побјегне у шуму .

у̀зе̄ти , у̏зме̄м  — заклонити се.  —   Узео кућу на се (заклонио се иза куће) и побјеже.