1.
у̏о
узв.
глас којим се гоне тице, нарочито сврака која је штеточина, јер краде јаја кокошима са гнезда
:
У̏о
, бре, бо̑г те пора̄зи̏јо!
—
У Br. Iv. н.
2.
у̏о
,
у̏ета
ср.
(
у̏ши
ж. мн.
)
: Жа̏ли од
уши̏ју
(т. ј. боле га уши)
. — Кте̏о је оба̏два
у̏ета
да му иски̏да. —
Ку̏ј га је би̏јо по
уши̏ма
да казу̏је?
—
Ја сам слу̏шала сас таве̑ мо̏је
у̏ши
.
—
У Br. Iv.
ȕo
,
ȕho
ср. (мн.
ȕši
)
.