РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

у́ста , n. pf.
1.
  der Mund , os . [ cf.   жвале   2 , жвалице , рилица   1 , чељуст   2 ].
2.
  das Maul , die Zunge : има зла уста , est dicax .   Не говори на сва уста  (кад ко што зло говори за у напредак) . Приповиједа се у шали како је некакоме човјеку син казао да им је вук изио кобилу, а отац му рекне: „не говори на сва уста“, онда син метнувши на по уста три прста: „Богме и ждријебе.“

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   у̑ста , ӯсти̏ју  ( у̑ста ), ӯсти̏ма  ср.   : Сас полови̑н у̑ста , каже се у фигури и значи не од срца, привидно. У Призрену прича се: послао мајстор чирака да зове пријатеље на вечеру. За једнога рекао му да га зовне, али „сас полови̑н у̑ста“. Дете није знало шта то значи, него кад је дошло човеку, шаком покрило пола уста и рекло му: „Ти се поздрави̏ја ма̏јстор да запове̏даш кно̏ћи на вече̏ру“. А кад га је онај позвани упитао што тако држи шаку на устима, чирак му казао да му је мајстор рекао да га зове „сас половин у̑ста“.  —   Ре̏кла гу тек коли̏ко да опла̑кне у̑ста   (тј. форме ради, неискрено) . — Из ӯсти̏ју  му тече кр̑в.  — Искочи̏ле му кра̏сте по ӯсти̏ма .  — Немо̑ј да пога̏ниш у̑ста   (тј. да не изговара скарадне речи).  — Ре̏ко му све што ми је до̏шло на у̑ста .  — Нека се затво̏ру у̑ста  душма̏нима   (тј. да се ућуте) . — У̑ста  да затво̏риш   (тј. да ћутиш) .   Тур.  тако исто: agiz kapa ҆nak .  — У у̑ста  гу не узи̏ма   (поред обичног значења и не спомиње је) . — Од у̑ста  до у̑ста  рашчу̏ло се.  — Ре̏кла гу на у̑ста   (тј. усмено) . — Грабљи̑в је, из у̑ста  ће ти изва̏дит.  — У   Вуч.  се псује ,,у у̑ста“.     У једном ферману из средине зилхиџе хиџ. 1032 (авг. 1623) год. Дубровчане су клеветали да су псовали:     Virmediqleri eǵilden agzimize ve dinemize šitem ejlediniz (тј. зато што нису дали, „псовасте нам уста и веру...“) . — У Br. Iv. ústa  ср.
2.   у̏ста  м.  непр.   мајстор   : У̏ста  Ра̑ма.  — У̏ста  А̑мет.  —   Тур.   usta   од перс.   ustad учитељ, мештар .

Речник дубровачког говора

/   у́ста   /   изр.   то̑ су Ва̏ша скла̏дна̄ у́ста   само ми ласкате (у позитивном смислу речено);   фраза која се често чује у старом Дубровнику кад једна особа у разговору с другом жели рећи да неки њен гест или поступак није вриједан хвале, да је то само ситница и сл.; тим ријечима се одбија и неки комплимент.  –   „Ка̏ко ми да̀нас ли̏јепо ѝзгле̄да̄те!” – „То̑ су ва̏ша скла̏дна̄ у́ста, мо̀ја госпо̀ђа Фра̑не!”   у̀зе̄т из у́ста̄; ди̏гнут из у́ста̄   рећи нешто што је саговорник управо заустио да каже.  –   Ба̏ш сан ти̏јо то̑ ри̏јет, у̏зео си ми из у́ста̄!  – Ди̏го̄ си ми из у́ста̄ ко да зна̑ш што̏ ми̏слӣн.   по̀бјећ из у́ста̄   изустити нехотице нешто што није требало.  –   Не̏ зна̄м ни̏ са̄м ка̏ко ми је то̑ по̀бјегло из у̏ста̄.   у̀зимат у у́ста   спомињати.  –   Не у̀зимљи у у́ста то̑ и̏ме!   у̀зе̄т на уста   појести нешто.  –   Није́сан арѝво̄ у̀зе̄т на у́ста ни боку̀нић кру̏ха.   фа́лит некога пу̀нијем (пу̏нијем) у́стима   хвалити некога у великој мјери.  –   Ста̑ра̄ фа̑лӣ нѐвјесту пу̀нијем у́стима.