фи̏шек, фи̏шека и фише̏кам. 1. хартија упредена тако да је при дну шиљак а горе отворено, као што праве бакали, кад се у њих купи каква роба у прашку, зрну: Да̑ј ми за ше̏с па̑ра у један фи̏шек а̑л бибе̑р и за ше̏с па̑ра јо̏пет у фи̏шек цр̑н бибе̑р. — У фише̏це зави̏јо ли̏ре. — 2. метак од ватреног оружја: Је̏сте ли ви̏дели каки су фише̏ци од мамзе̑рке. — Фише̏ке (ак. мн.). БП. — Тур. fišenq им., просто-народ. fišeq. — У RJA. fìšekм.
Речник говора Прошћења
фѝшек, -а, м. — метак; ваљкасти смотуљак. — Само смо имали на пушку по пет фишека. Направи трговац фишек од карте и зави ми ове чивије.