хтје̏ти , хо̀ћу , [ хотјети , кћети , ( ћети ), тјети ] v. impf.   ( југоз. )

1.

  wollen , volo .

2.

  lieb haben , amo : добро га хоће   (у Дубр. ) , добро се хоће ,   т. ј. пазе се ; Намамићу кога хоћу , | Нек издере јеменије; | Кога не ћу,  и већма. | Нек издере и четвере.

3.

  хоће се  н. п. за тај посао много труда ,   man braucht, еs ist nöthig erforderlich , opus est : Јер сам се скоро вјерила | Па ми се хоће  дарови .

4.

  шта се хоће ?   шта ћеш  де!     was ist zu thun!