хље̏бац , хље̏пца , [ љебац ], m.   ( јуж. )

1.

  (у Србији , у Босни  и Херцеговини ) , dim. v.   хљеб ,   н. п. да ти да мајка хљепца   (говоре жене дјеци) .

2.

 ( лебац )   (у војв. )   der Laib Brot , н. п. по што је овај хљебац ?   велики хљебац  и т. д.   (и слабо се говори у коме другом падежу осим именителнога и винителног) . [ vide   хљеб   2 ].