ца̏р и ца̑р, ца̏ра м.; ца̏реви м. мн.: Ца̏реви и краљеви. — Ца̏рију небе̏сни(из молитве).Жӣви̑ кај ца̏р. — Има̏о једа̑н ца̑р. — Ца̏р цару̏је а Бог богу̏је(нар. изр.). — У RJA. 1. cȁr м.
Речник говора јужне Србије
цар мдечак који најдаље одбаци штап у пастирској игри д̑зрцман(Катун).