Српски рјечник

ци̏ма , f.   н. п. у лука, у репе, перје од главице . [ vide   бик   2 ]. cf.   цимина .

Речник дубровачког говора

ци̏ма  ж
1.
  крај конопца којим се везује брод или уопште неко пловило.  –   Мо̀ла̄ј ци̏му! – Ба́ци ци̏му! – Ве́жи ци̏му!
2.
  мудра, проницљива особа.  –   Ци̏ма је о̑н, не̑ћеш га мо̏ћ прѝварит.