црепу̏ља
,
е
ж.
од црне печене земље плитак суд у коме се пече хлеб, пошто се претходно на ватри усија.
Црепуља има на средини рупу да се може ожегом дићи са ватре:
Пече̑ ле̏ба у
цре̏пуљу
.
Црепуља
и. с. у општ. беримској, срез митровачки.
У ДК. помиње се више пута: 1765 год.
Црепꙋла
.
1766 год.:
Село Црепꙋла
.
1778 год. била је у нурији некаква попа Јована.
—
У RJA.
Crèpuļa
ж. а), као име места н.