че́сница, f.das Weihnachtsbrot. [cf.браварица, 2веселица]. Чесницу понајвише мијеси домаћин на Божић ујутру од шенична брашна као погачу. Обично је да метну у чесницу по једну пару или какав други новац (сребрн или златан); па кад сједну ручати, онда изломе чесницу, и свакоме даду по један комадић: у чијем комадићу буде онај новац, онај кажу да ће бити најсретнији ове године. У Херцеговини у чесницу метну и коњски клинац (који коња има), па у чијему комаду буде, онај је оне године најсретнији да коње надгледа.
Речник косовско-метохиског дијалекта
че̄сни̏ца, еж.меси се за светога Василија: Пода̑ј му једно кома̏че од че̄сни̏це да уку̏си.
Речник дубровачког говора
че́сницажобредни округли хљеб за Божић или Крсно име (каже се у Стону и околици). – Све̏ је за̀ сутра зго̀товљено, са̏мо да ба̏ба у̀мије̄сӣ че́сницу.