Српски рјечник

че̏шаљ , че̏шља  ( чѐшља ) m.
1.
  der Kamm , pecten .
2.
 [ vide   ступац   1 ; cf.   салинац ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

че̏шаљ , шља  м.   Исп.   че̏шељ . — У RJA. 1. čȅšaļ , čȅšļa  и čèšļa  м.

Речник говора јужне Србије

че́шаљ  м   решетка (повезани дрвени штапићи или лествице) на улазу у воденичну буку. Задржава лишће, гранчице и друго да се не би запушила бука   ( Јабланица ).
Че́шаљ  м   део Врања.

Речник дубровачког говора

че̏шаљ , че̏шља  m  мн.   че̏шљи , ген. мн.   че̏ша̄ља̄  (и: че̏шај )   врста животињице са доста ногу, која се налази по шупама и старим становима, а може и да уједе.  –   Но̀га ми је црвѐна ко да ме у̀пеко̄ па̏ук или че̏шај.