чипчи̏ја , е  м.   тежак који обрађује туђу земљу и власнику земље даје од онога што роди уговорени део: половину, или трећину, или четвртину :   Го̄јбу̑љци су Карима̏нагине чипчи̏је .  — То̏ су мо̏је чипчи̏је .  — Си̑ну моје̑му чипчи̏је .  —   Тур.   čiftči  им. човек који са јармом волова оре и обделава земљу, тежак, земљоделац ; човек који уз уговорени услов обделава на неком чифлуку туђу земљу .  — У RJA. čìpcija  и čifčija  м.