чуку̀ндрук
м
мн.
-у̀ндруци
,
ген. мн.
чуку̏ндрӯка̄
цвекла.
–
Ста̏ви пѝњату ш чуку̀ндруцима на о̀гањ!
изр.
гла́ва о(д) чуку̀ндрука
каже се некоме кад нешто не разумије или кад нешто из непажње погрешно уради, луда глава.
–
Па̏зи са̏д што̏ чѝнӣш, гла̑во о(д) чуку̀ндрука!