чу̏ма,
е ж. врста заразне болести, која је раније таманила народ као куга: А
чу̏ма би̑ло је по̏сле. — У жен. клетвама:
Чу̏ма га уда̏рила! — Погле̏дај гу кака̏ је кај
чу̏ма. У
Вуч. народ верује да се
чу̏ма појављивала у облику какве зло одевене и ружне старе жене, која је ишла са расплетеном косом у глуво доба ноћи на јарцу јашући уз пратњу разноврсних свирача опет у најчуднијим животињским приликама. Само тамо где у кући нађе спремљено корито са чистом водом и чешљем не мори чељад, а у којој кући нађе нечистоћу, прљавштину, ту сву чељад помори: Намести̏ла се кај
чу̏ма. У тур. речнику ову реч нисам нашао, али исп.
čumar главати чобански пас. Фиг. каже се било у увредљивом тону или од мила жен. чељадету: Ȍ,
чу̏мо ниједна! (од мила, да се не би рекло анђеле или слично, пошто се тако дете може урећи). — Дошла једна жена кај
чу̏ма. — У RJA.
čȕma ж.