Српски рјечник

ше́ћа, f. 1. süßes Kind, mellita: Шећер шећо, да се не варамо. 2. der Spazirgang, ambulatio, cf. [vide] шетња: Шећу шета који нога нема.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Ше̑ћа, Ше̄ће̑ м. м. и. биће хипокор. од Шефће̏т. — У Br. Iv. са овим значењем нема.