Српски рјечник

ши̑п , m.   Шумад. )   оно гвожђе што се на њега набије ереза или пријеворница, те се о њему објеси катанац .

Речник говора јужне Србије

шип  м   дивља ружа.   „Tьj шип немо́ј да уни́штиш, ра́ђа кру́пне и у́баве ши́пке”   ( Преображење ).