ште̏тан, тна, тно прид. који чини штету, који улази у туђу њиву и чини штету, које чељаде ломи посуђе и сл.: Та бӣво̏лица мло̏го ште̏тна. — У Br. Iv. štȅtan, štȅtna прид., 1).
ште̏тан, -тна, -о – 1. покварен. — Ово месо је штетно, није за искрану. 2. болестан. — Ови ми је во штетан, мокри крв. 3. крив. — Он је нешто штетан, док гледа преда се.