Српски рјечник

1.   шти̏ца , f.
1.
  (по југоз. кр. )   vide   даска , дашчица .
2.
  die Fährstange , contus .
2.   шти́ца , f.   die Abc-Täflein , tabula abecedaria , elementaris (q. d. дашчица ) .

Речник косовско-метохиског дијалекта

шти̏ца , е  ж.   даска , шти̑ца  ген. мн. :   На шти̏це  је лежа̏о.  — Она̑ дебе̏ла шти̏ца .  — Бу̏кова, чамо̏ва, церо̏ва (срче̏ва) шти̏ца .  —   Сарафска даска на којој се некад новци бројали : Пла̑ти̏јо му све̏ на је̏дну шти̏цу   (тј. од један пут, а не у ратама) . — Изброја̏ му све на је̏дну шти̏цу .    И турски  тако: Bir tachtada sajdim .

Речник говора јужне Србије

шти́ца  ж   даска   ( Врање ).
шти́ца  ж   даска (део плуга).   „Зарђа́ла ми шти́ца на плуг”   ( Биљача ).

Речник дубровачког говора

шти̏ца  ж   даска.  –   Учѝнили су се̏би ку̏ћицу о̀(д) штӣца̄.

Речник говора Прошћења

шти̏ца , -е̄ , ж.  — даска.  —   Ми смо нашу кућу прекрили штицом.