Српски рјечник

шља̏ка [шкљака] f. (по југоз. кр.) vide штака [2]: Нити узе шарца ни оружја, | Но дренову шљаку доватио.

Речник косовско-метохиског дијалекта

шља̏ка, е ж. удар шаком. Исп. шама̑р: Уда̏ри му једну шља̏ку, па га оста̏ви.У Br. Iv. šljȁka ж., али сасвим друго значи.