једо̀гоња  ( cf.   вједогоња ) m.  [ cf.   здуха , здухач   1 , видовит , стухаћ  ( стуаћ ) ]   (у Рисну )   човјек из којега у сну изиђе дух   (од прилике као из вјештица) . Оваки духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, н. п. Бокески  с Неаполитанскима, па који надвладају они род од љетине привуку на своју земљу; они и онако ломе горе и ваљају велико камење. Кад умре човјек за којега се мисли да је једогоња, ударе му глогово трње под нокте и ножем црнијех кора испресијецају жиле испод кољена, да не би могао излазити из гроба (као вампир) . —   Јак као једогоња .  [ cf.   вукодлак ].