једо̀гоња (cf.вједогоња) m. [cf.здуха, здухач1, видовит, стухаћ (стуаћ)] (у Рисну)човјек из којега у сну изиђе дух (од прилике као из вјештица). Оваки духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, н. п. Бокески с Неаполитанскима, па који надвладају они род од љетине привуку на своју земљу; они и онако ломе горе и ваљају велико камење. Кад умре човјек за којега се мисли да је једогоња, ударе му глогово трње под нокте и ножем црнијех кора испресијецају жиле испод кољена, да не би могао излазити из гроба (као вампир). — Јак као једогоња. [cf.вукодлак].