је̏сти , је̏дем  ( је̑м , и̏јем ) ( је̏дох , јех ; је̏о , ји̏о , је̏ла ,   по зап.  кр.   imper. и: је̏ђи ) v. impf.

1.

  essen , edo  [ cf.   изјести   3 ]: Шећер ију,  а ракију пију  — Јеђи , краље, од твоји синова .

2.

  н. п. једу га бухе, ваши ,   beißen , mordeo .

је̏сти , је̏де̄н  несвр. , глаг. придј. актив.   и̏јо , је̏ла , је̏ло   узимати храну ради задовољења својих потреба.  –   О̑н је и̏јо што̏ му да̑ш, а о̀на са̏мо што̏ је гу̀ста̄. је̏сти се   изједати се у себи због нечега, ждерати се.  –   Жи́ва се је̏де̄н што сан их ја̑ сје̏товала да и̏дӯ на о̀нӯ ба̑нду.