Српски рјечник

ље̏шни̑к, m. (pl. gen. љешни́ка̑) (јуж.) 1. die Haselnuß, nux juglans: Два љешника ораху су војска. 2. Боци) vide лијеска.

Речник дубровачког говора

љѐшнӣк, -и́ка м врста воћа, стабло и плод.У̀ на̄с се ма̏ло чѝнӯ то̑рте од љешни́ка̄.