Српски рјечник

љи́љак, љка m. 1. (у Дубр.) vide слијепи миш [1], die Fledermaus, vespertilio. 2. (у Сријему) онолико сијена колико се може вилама у једном бацити, н. п. на пласт кад се сијено дјене. [cf. лиљак].

Речник говора Прошћења

љи́љак, -љка, м. — лијепо сложено сијено да се може једним замахом вила подићи. — Баци та љиљак вилама на подину.