Љу̏бица, f.1.Frauenname, nomen feminae. — [љубица] 2.videљубичица: Љубица је сама рекла | Да је први цв’јет од љета — По киту љубице, | По другу ружице. 3.(у Боци)трава маца, којом се кошнице мажу, melissa officinalis, cf.[vide]матичњак[2]: На љубицу, мајко! У свој домак, мајко! (говори се роју).
Речник дубровачког говора
љу̀бица жврста неке љековите биљке слична камилици. – Ску̏ха̄ј ма̏ло љу̀бице̄ и пи̑ то̑ два-три́ пӯт на̏ да̄н.