љу̑љ, m.(у Далм.)у шеници некакав изрод налик на штур јечам, којега кад човјек више изије, кажу да се опије тако да се за три дана једва отријезни, der [Taumel-] Lolch, lolium [temulentum L].. cf.врат[2].
Речник дубровачког говора
лу̏љ м (чује се и:љу̏љ) (тал.luglio)мјесец јул. – Го̀ворӣ се: „Да̏ж за лу̏ља – не̑ма̄ у̏ља!”