ће̏са, ће̏се и ћесе̑ ж. торбица за новац, дуван и др.: Ску̏пијо се кај две̄ па̏ре у ће̏су. — Кад неко издашно дарује другога, каже му се: Све̑тла ти ће̏са. — Ме̏не то не иде̑ ни у ће̏су ни из ћесе̑ (нар. посл. у значењу: то ми је индиферентно). — 2. Фиг. имање, богаство: Она не су̑ди на мо̏ју ће̏су. — 3. мера за новац у ранија времена, као јединица за бројање 500 гроша у једно: Сто̑ ће̑са је дао за ону̑ зе̏мљу. — Два̄на̏јес ће̑са је дао за кр̑в (толико је било у народу утврђена цена за главу, кад се измире крвници, ако се не узме „крв за крв“). — У RJA. ćȅsa и 1. kȅsa ж. Перс. qise, тур. народ. qese им. торбица за шећер, брашно и сл.; торбица за новац, новчаник; футрола у облику торбице за разне предмете. Фиг. имовна моћ, богаство; qise
akče, раније у Турској тако се бројало и говорило за 500 гроша, као јединица за меру веће количине новца. У једном ферману из Дубровачке архиве од зилкаде 1106 (јуни 1695) год.: Hazine-i-amireme 85 qise akče teslim ejlejub (тј. предаде мојој царској благајници 85 ћеса аспри). Још већа јединица за бројање новца у Тур. била је jük товар и означава суму од 100.000 онога што значи реч уз jük, иначе обично аспри. Исп. наша „три товара блага“.
ће̏са, -е̄, ж. — кеса. — Дријеши газда ћесу, плаћај!