Српски рјечник

ћи́лер , *  [ киљер ] m.   die Speisekammer , penus . [ vide   клијет   2 ]. cf.   кућерак .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ћиле̑р , ћиле̏ра  м.   в.   ћеле̑р  вајат.   У селима на територији овог говора где су веће задруге има једна ку̏ћа    и поред ње према величини задруге још толико ћиле̏ра   колико је мушких ожењених глава и одраслих чланова у задрузи. Према томе ћиле̑р   је заправо спаваћа соба за један брачни пар и његову децу, одраслу девојку удавачу, ма да у ћилеру жена чува своју особину, оно што је њено лично, а што није задружно. Тамо јој је и разбој, на коме тка кад није заузета задружним послом, а понајвише рано ујутру :   На̑с у̏веде у ћиле̑р .   БМ.  — У RJA. ćíler  м., али овде значи kućerak .   Перс.   qelar , тур. народски   qiler  им. магацин или велики долап за чување хране, животних намирница, комора, клијет ; фиг. земља која много животних намирница извози . Грч.   τό κελλάρι   лат.   cellarium .

Речник говора Прошћења

ћи̏лер , , м.  – просторија приграђена уз кућу, остава, вајат.