1.   ћу̑к , m.

1.

  Name einer Art Nachteule [Zwergohreule] (vom Laute   ћу! ) , ululae genus  [   pisorhina scops L .; cf.   утина ].

2.

  (у Бјелопавл. )   женска капа, висока од главе око једнога педља, искићена и наврх ње пуце, готово колико јаје кокошиње, о којему висе паре и различне трепетљике . Дјевојка се доведе под ћуком и носи га око по године. Читаву недјељу дана висе о ћуку јаглаци од којијех се млада горе не види; а кад јој по том дође мати и донесе хаљине, онда се јаглаци скину и мјесто њих привеже се црвена струка, која јој низ леђа виси докле год ћук носи. Гдјекоје младе и послије кашто метну ћук на главу, као стајаћу капу .

3.

3)  [ Ћук ]   (у Ц. г. )   надимак мушки .

2.   ћу̏к ! ћу̏к ! interj.    so ruft man die Hühner herbei , vox gallinas vocantis .

ћу̏к  узв.   глас којим се тера магаре :   Ћу̏к , е пу̏као да бо̑г да!  — У RJA. ćȕk!  али тамо друго значи.   Исп.   ћу̏кш .   Вид. у RJA. 2. or  узв. и ćȕš  м. и ćuš-ćuš!

/   ћу̑к   /   изр.   ста̑т ко ћу̑к   непомично стајати ћутећи.  –   Што̏ ту̑ сто̀јӣш ко ћу̑к?