1. ћу̑к,
m. 1. Name einer Art Nachteule [Zwergohreule] (vom Laute ћу!), ululae genus [pisorhina scops L.; cf. утина]. 2. (у Бјелопавл.) женска капа, висока од главе око једнога педља, искићена и наврх ње пуце, готово колико јаје кокошиње, о којему висе паре и различне трепетљике. Дјевојка се доведе под ћуком и носи га око по године. Читаву недјељу дана висе о ћуку јаглаци од којијех се млада горе не види; а кад јој по том дође мати и донесе хаљине, онда се јаглаци скину и мјесто њих привеже се црвена струка, која јој низ леђа виси докле год ћук носи. Гдјекоје младе и послије кашто метну ћук на главу, као стајаћу капу. 3. 3) [Ћук] (у Ц. г.) надимак мушки. 2. ћу̏к! ћу̏к! interj. so ruft man die Hühner herbei, vox gallinas vocantis.
/ ћу̑к / изр. ста̑т ко ћу̑к непомично стајати ћутећи. – Што̏ ту̑ сто̀јӣш ко ћу̑к?