Српски рјечник

џа̑к , *   џа́ка , m.
1.
  пртена врећа ,   der Sack , saccus . [ vide   врећа ].
2.
  мјера од 40 ока . cf.   врећа .

Речник косовско-метохиског дијалекта

џа̑к , а  м.   врећа која није од кострети ткана :   Пу̑н џа̑к  пле̏ву што о̏днесе.   У мн. има џа̄ко̏ви  и џа̏кови . —   Тур.   ǵag  и ǵak .      У ЕЧ., VII, 28 има и   ǵaklarimize и ǵaglarimize baglajub(тј. Свезавши их у својим торбама, врећама).        Исто тако тамо, VII, 114 чак има и овако:   Iqičak. juqi (тј. товар од два џака).   У RJA. ǵȃk , ǵáka  м.

Речник говора Прошћења

џа̑к , -џа́ка , м.  — уска дугачка врећа од конопље.  —   Купио сам три џака кумпијера.