Српски рјечник

џу̏бе[*], бета n. ein langes Oberkleid, ohne Ärmel, togae genus. [cf. џуп; џупет].

Речник косовско-метохиског дијалекта

џу̏бе, та ср. некад, изгледа, носили су и мушкарци некакву горњу хаљину која се тако звала а личила на врсту херцеговачке и црногорске доламе. Сад је женска, стајаћа хаљина, обично од црвене чохе или кадифе, са рукавима који низ леђа висе, али се ретко облаче а дугачка до испод колена и најскупоценије извезена срмом. Спада у венчану опрему коју шаље момак девојци неколико дана пре венчања. — У RJA. ǵȕbe, ǵȕbeta ср. Арап. ǵȕbbe им. врста горње хаљине коју су носили људи из духовног реда испод бињиша. Исп. џу̑па.

Речник говора јужне Србије

џу́бе с (тур. cüppe) 1. горњи део одеће од белог сукна, без рукава. „Као јерге́ни смо носи́ли то́ску и џу́бе” (Горњи Стајевац). 2. дугачак женски хаљетак од сукна с рукавима до лаката . (Горњи Стајевац).