бу̑с, m.1.као бокор са земљом заједно, der Rasen, das Rasenstück, caespes, cf.[vide]бусен: Назимац кус копа бус под котлокрповом кућом.2.(у Далм.)као шеварић, das Gebüsch, frutex [videжбун]: Нема буса ђе не има трупа. | Нити траве ђе не има главе.3.(у Дубр.)videшимшир (ital.bosso).
Речник дубровачког говора
бу̏с мpl.бу̏сови (тал.bosso) зимзелен, шимшир, али и сваки густи грм. – Прѝт кућо̄н ѝмају два̑ ве̏лика̄ бу̏са семпреве̑рде.