Српски рјечник

бу̏се̑н , бу̏сена , m.  ( loc.   бусѐну )   der Rasen , caespes . cf.  [ бус   1 ], бусеница .

Речник дубровачког говора

бу̏се̄н  м   мн.   бу̏се̄ни   трава или неко ниско растиње ишчупано скупа с груменом земље.  –   Ѝшчупали смо не̏колико̄ бу̏се̄на̄ тра́ве̄.