Српски рјечник

бу̑с , m.
1.
  као бокор са земљом заједно ,   der Rasen , das Rasenstück , caespes , cf.   [vide]   бусен : Назимац кус копа бус  под котлокрповом кућом .
2.
  Далм. )   као шеварић ,   das Gebüsch , frutex  [ vide   жбун ]: Нема буса  ђе не има трупа. | Нити траве ђе не има главе .
3.
  Дубр. )   vide   шимшир    ( ital.   bosso ) .

Речник дубровачког говора

бу̏с  м   pl.   бу̏сови  ( тал.   bosso ) зимзелен, шимшир, али и сваки густи грм.  –   Прѝт кућо̄н ѝмају два̑ ве̏лика̄ бу̏са семпреве̑рде.