вре̏ћа, f.(ист. и јуж.)der Sack, saccus(права је врећа од вуне, ако је од пртишта онда се зове џак[1], ако ли од костријети онда је арар [харар], ; арар и врећа једнаке су величине, а џак је узак и дугачак. Све ово разликује се од торбе по томе што је она мања и што има повраз или упрте).
Речник косовско-метохиског дијалекта
вре̏ћа, вре̏ће и вреће̑ ж.џак од козине изаткан, мутавџиске израђевине. Фиг. нешто што није добро скројено: Ћӯту̑ гу аљи̏не кај вре̏ћа.У ДК. забележено 1776 год. у Пећи:Пис. Вићентiе и Младен и МилꙊтин мꙋтавчія две вреће. — У В.вре̏ћа ж.Објашњење које је ту дато шта је џак, врећа и арар не слаже се са стањем у овом дијалекту, где се и не граде вреће од вуне него има само две врсте: џак је из трговине и није од кострти, а врећа је израда домаћих мутавџија и од козине је. Арар је сада велики џак који трговци доносе из фабрике и служи за извоз кабасте робе као памука, ме̏тала, чаура од свилене бубе и сл.