Српски рјечник

вре̏ћа , f.   ( ист.  и јуж. )   der Sack , saccus   (права је врећа од вуне, ако је од пртишта онда се зове џак   [1] , ако ли од костријети онда је арар    [ харар ], ; арар и врећа једнаке су величине, а џак је узак и дугачак. Све ово разликује се од торбе    по томе што је она мања и што има повраз или упрте) .

Речник косовско-метохиског дијалекта

вре̏ћа , вре̏ће  и вреће̑  ж.   џак од козине изаткан, мутавџиске израђевине .   Фиг. нешто што није добро скројено :   Ћӯту̑ гу аљи̏не кај вре̏ћа .       У ДК. забележено 1776 год. у Пећи:   Пис. Вићентiе и Младен и МилꙊтин мꙋтавчія две вреће . — У В.   вре̏ћа  ж.   Објашњење које је ту дато шта је џак, врећа и арар не слаже се са стањем у овом дијалекту, где се и не граде вреће од вуне него има само две врсте: џак је из трговине и није од кострти, а врећа је израда домаћих мутавџија и од козине је. Арар је сада велики џак који трговци доносе из фабрике и служи за извоз кабасте робе као памука, ме̏тала, чаура од свилене бубе и сл.

Речник говора Прошћења

вре̏ћа , -е̄ , ж.  — већа кеса од вуне, џак.