Српски рјечник

вуко̀држица, f. Паштр.) дрво на коме је врло често и ситно трње; по имену мисли се да вук крозањ не би могао проћи, него да би га задржало; и заиста је доста тешко крозањ ићи, јер ово трње није све на једну страну обрнуто, већ неко напријед неко натраг, неко упријеко, и тако кад би човјек повукао, с једнога се свлачи, а на друго навлачи. Вукодржица се сади по међи мјесто ограде. Art Dornstrauch[gemeiner Stechdorn], sentis genus[paliurus aculeatus Lam(?)].