Српски рјечник

ву̑к , m.
1.
  der Wolf , lupus , [ cf.   звијерац , 2   камењак , курјак ].
2.
 [ Вук ]   Mannsname , nomen viri . Кад се каквој жени не даду дјеца онда надјене дјетету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука  да не ће смјети ударити (за то су и мени  овако име надјели) .
3.
  Ц. г. )   у пушке оно гдје стоји кремен . vide  [ чељуска   1 ] чељусти , чељуске .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Вук , а   муш. име у селима: Доброшевина и Угљаре     записано у ДК. 1763 и 1766 год.:   Вукъ .