Српски рјечник

1.   камѐња̑к , камења́ка , m.
1.
  ein Ort , wo viel Felsen liegen , locus saxosus . [ cf.   валовље , грохот   2 , крш   1 , стјењак ; скала   1 , стијена   1 , тимор ].
2.
  Барањи )   Art Topf , ollae genus .
2.   ка̏мења̑к , m.   Боци )   der Wolf , lupus , cf.   vide   вук   [1]   (као да би му се уста окаменила,  да не закоље што) .

Речник говора јужне Србије

камења́к  м   камењар.   „Слаб је па́шњак, све камења́к”   ( Владовце ).

Речник говора Прошћења

ка̏мења̄к , -а̄ка , м.  — вук.  —   Затрча ми се камењак у овце и односе ми најбоље јагње.