гро̏хот  [ гроот , грот   1 ] m.

1.

  lautes Lachen , cachinnus : насмија се грохотом,  или: у сав грохот ; Ђевојчица воду гази, | Ноге јој се б’јеле; | За њом момче коња јаше, | Грохотом  се смије  — Грохотом  се Иво  насмијао .

2.

  (у Боци )   vide   [1]   камењак   [1] , стијена :   Просуо се бисер по грохоту .