Српски рјечник

ку̏га , f.   die Pest . pestis . Срби кажу да је куга жива као жена (то особито доказују они који су лежали од ње). Многи кажу да су је виђали гдје иде завјешена бијелом марамом; а гдјекоји приповиједају да су је и носили, т. ј. она нађе човјека у пољу, или срете гдје на путу, а гдјеком дође и у кућу, па му каже:”ја сам куга, већ хајде да ме носиш тамо и тамо” (куд она хоће). Онај је упрти на кркаче драговољно (јер већ њему и његовој кући не ће ништа учинити) и однесе је без икаке муке (јер није тешка ни мало) куд му каже. Куге имају преко мора своју земљу (гдје само оне живе), па их Бог пошље амо (кад људи зло раде и много гријеше) и каже им колико ће људи поморити; али и њих много пропадне од паса: за то кажу да се врло боје злијех паса. Кад куга мори, онда јој слабо говоре куга, него кума   [3]  (као да би је с тим умилостивили) нити смију у вече оставити неопране судове; јер она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли судови лијепо опрани, па ако не буду а она све кашике и чанке изгребе и отрује. (Кад куга мори гдјекоји на њезино име и краду, јер плашиви људи не смију да изађу из куће и да гледају ко је и шта, кад се што чује или пси кад залају) : Купи као куга ђецу . — Не избива као куга  из Сарајева . cf.   чума , морија .

Речник дубровачког говора

/   ку̏га   /   изр.   ку̏га бо̀бова   пакосна, зла особа.  –   О̀на је пра̑ва̄ ку̏га бо̀бова!   ку̏га те (га, је) умо̀рила (не умо̀рила)   клетва која се чује у Дубровнику и околици.  –   Ку̏га те не умо̀рила, ка̏ко си мо̀гла то̑ учѝнит?   ку̏га о(д) чо̀вјека (жѐне̄)   зла особа.  –   Ви̏ђећеш ти̑ ка̀ква је то̑ ку̏га од жѐне̄!