РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

1.   лу́ка , f.
1.
  die Aue , pratum pone flumen .
2.
  (у примор. )   der Hafen , portus . cf.   пристан  и vide   пристаниште .
2.   Лу̑ка , m.   Lukas , Lucas , [ cf.   Луко . ]

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   лу̑ка , лӯке̑  ж.
1.
  земља поред реке, врста земље, земља у меком куту :   А. Де̏ ви је њи̏ва? — Б. У лу̑ку .  — Лу̑ку  смо посе̏јали, а се̏лиште још не̑смо ни такли. —
2.
  назив места :   Лу̑ка  име неког поља у с. Клинавцу. —
3.
  До̏брина Лу̑ка  село код Вучитрна. —
4.
  Лу̑ка  Горња и Доња   ( Клв. , Пећ )   и. с. у општини рзнићкој, срез ђаковачки . — У В.   1   лу́ка   1) , у RJA. 1. lúka  ж.

Речник говора јужне Србије

лу́ка  ж   влажна њива или ливада, најчешће поред реке и потока.   „Лу́ка, тој је зе́мљиште лу́чно, вла́жно”   ( Врањска Бања ).
Лу́ка  ж   ливада у Студени.

Речник дубровачког говора

Лу̑ка  м   изр.   све̑тӣ Лу̑ка у̀ а̄рбуле пу̑ха̄   каже се у народу, јер у вријеме кад се слави овај светац, већ почињу јесењи вјетрови и хладније је.