о̀жег, m.1.videватраљ. 2.Schürhacke, pala carbonibus corradendis, [videжарач] cf.жарило: Остаде ми ожег на огњишту. 3.(у Хрв.)videцрепуља.
Речник косовско-метохиског дијалекта
о̏жег, оже̏га м.жарач, гвоздена шипка са кривим врхом којом се разгрће ватра, диже и намешта црепуља и жари хлеб у њој пpe но што се жеравицом покрије да се хлеб пече. Ȍжег се обично употребљава по селима, а у вароши ту службу врши мȁша. — У В. и у RJA.òžeg1. м., d).
Речник говора јужне Србије
о́жег мгвоздена направа ваљкасатог облика, служи за туцање паприке у ступи(Горња Трница).