Српски рјечник

ра̀кија   [*] , f.   der Branntwein , sicera .

Речник косовско-метохиског дијалекта

раки̏ја , е  ж.
1.
  алкохолно пиће које се добија варењем комине од грожђа, шљива и др. воћа .
2.
  Фиг.   посета :   За̑шли по ра̏кија   (тј. људи отишли у посете, како се тамо раније радило недељом и празником после службе божје).  — Да му иде̑мо на раки̏ју .  — Вру̑ћа раки̏ја   (кувана са шећером или медом).  —   Љу̑та раки̏ја : О̏мер бег ми пије љу̑ту раки̏ју .  — Мека раки̏ја .  — Kȍмова раки̏ја   (тј. од грожђане комине).  — Од раки̏је  пр̏венац најваља̑, па̏тока, шо̑ма ни̏шта не ваља̑.  — А. Де̏ ти је ба̑ца? — Б. Ене̑ га у каза̏ницу пече̑ раки̏ју .  —   У ДК. помиње се ова реч 1769 год. у с. Грапцу: (Писа)    Милић є҃ ракіе .   Реч је турска   raky , а ова, мисле турски лексикографи, постала од арап.   ‘arak   зној са чела ; течност добијена испаравањем, гас, шпирит који се добија кувањем воћа .  — У В.   ра̀кија  ж.