раки̏ја, е ж.1.алкохолно пиће које се добија варењем комине од грожђа, шљива и др. воћа.2.Фиг.посета: За̑шли по ра̏кија(тј. људи отишли у посете, како се тамо раније радило недељом и празником после службе божје). — Да му иде̑мо на раки̏ју. — Вру̑ћа раки̏ја(кувана са шећером или медом). — Љу̑та раки̏ја: О̏мер бег ми пије љу̑ту раки̏ју. — Мека раки̏ја. — Kȍмова раки̏ја(тј. од грожђане комине). — Од раки̏је пр̏венац најваља̑, па̏тока, шо̑ма ни̏шта не ваља̑. — А. Де̏ ти је ба̑ца? — Б. Ене̑ га у каза̏ницу пече̑ раки̏ју. — У ДК. помиње се ова реч 1769 год. у с. Грапцу:(Писа) Милић є҃ ракіе.Реч је турскаraky, а ова, мисле турски лексикографи, постала од арап.‘arakзној са чела; течност добијена испаравањем, гас, шпирит који се добија
кувањем воћа. — У В.ра̀кија ж.