Српски рјечник

сту̀ха̑ћ , стуха́ћа , [ стуаћ ] m.   По   Херцеговини  приповиједају да се стухаћи (као виле или ђаволи) налазе по великијем планинама и по камењацима, и имају на ногама гужве од људскијех жила, да им се ноге не клизају по страни и по камењу; кад се коме прекине гужва, а он ухвати човјека и извуче му жиле из ногу, те начини другу . [ cf.   једогоња ].