ту̏лум и тулу̑м, тулу̏ма м.мешина, мех: Сас тулу̏ме но̏су зе̄јти̑н. — У В. и Br. Iv.tȕlum м.Тур.tulumнераспарана свучена кожа са овце, козе и сл. која пошто се уштави служи као суд за
транспорт вина, ракије, сирћета, негде за масло и сир па чак и за пекмез; крзно тако
одерано и спремљено за поставу од једне животиње: Две тахте чине један тулум. Фиг. трбух: Со̏л гле̏да да напу̏ни тулу̑м. — Каже се за дебелог и пуног човека.