Српски рјечник

у̏шур   [*] , m.
1.
vide   ујам .
2.
  узео Бог од њега ушур , hat gleichsam die Mühlgebühr von ihm genommen , ihn gezeichnet (durch Beraubung eines Gliedes) .

Речник косовско-метохиског дијалекта

у̏шур , а  м.   десетак у стварном и фиг. значењу   : Ње̑му је Бог у̏зео у̏шур , ти немо̑ да гле̏даш ње̏га.  — У Br. Iv. ȕšȗr  м.   Арап.   ušr  им. 1 / 10 ; по шеријатском пропису узимање за државу десетог дела од свега што зeмља роди.     У једном ферману Дубр. архиве из средине реџеба хиџр. 1044 (децембар 1634) год. пише:     Ne bazargjanlarindan ’ušur taleb ejlemejub (тј. Нити од трговаца да не иште десетак)  ;     опет тамо:     Dubrovniglunin bulunan metalarindan ušur alub (тј. узимајући десетак од нађене робе Дубровчана).   Према томе греше који тумаче да је ова реч постала од лат.  или тал.   usura (Маретић, Грамат., стр. 95.) .