у́јам, у́јма, m.die Müllergebühr, portio debita molitori, [cf.ушур1]. Понио човјек жито у воденицу да меље. Кад дође пред воденицу и опази да је његов кум воденичар, онда помисли у себи: „Благо мени! ево мога кума, самљеће ми без ујма.“ А кад воденичар угледа свога кума са житом, онда опет он рече у себи: „Благо мени! ево мога кума, даће ни два ујма.“
Речник косовско-метохиског дијалекта
у̏јам(у̑јам) , у̏јма(у̑јма)м.: Од ку̑ма два̑ у̑јма. — Без у̏јма не ме̏ље ни̏коме. — У Br. Iv. újam, újma м.
Речник говора Прошћења
у́јам, -а, м. — ушур, накнада за мљевење жита. — Узео ми је воденичар велики ујам на товар жита.