у̏шур, а м. десетак у стварном и фиг. значењу: Ње̑му је Бог у̏зео у̏шур, ти немо̑ да гле̏даш ње̏га. — У Br. Iv. ȕšȗr м. Арап. ušr им. 1/10; по шеријатском пропису узимање за државу десетог дела од свега што
зeмља роди. У једном ферману Дубр. архиве из средине реџеба хиџр. 1044 (децембар 1634) год. пише: Ne bazargjanlarindan ’ušur taleb ejlemejub (тј. Нити од трговаца да не иште десетак) ; опет тамо: Dubrovniglunin bulunan metalarindan ušur alub (тј. узимајући десетак од нађене робе Дубровчана). Према томе греше који тумаче да је ова реч постала од лат. или тал. usura(Маретић, Грамат., стр. 95.).