цр̏ћи [цркнути], цр̏кне̑м v. pf. (цр̏кох, цр̏че, цр̏као, цр̏кла) 1.umkommen, pereo (von Thieren). [cf.крепати, липсати, мањкати1, 2писнути3, скапати]. 2.bersten, rumpi [vide1прснути]: На руци му три златна прстена, | Та сва три му цркла [на] прстима.
Речник говора Прошћења
цр̏ћи, цр̏кне̄м — цркнути. — Заплака се дијете, имаде црћи.