РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

Бо̀жић , m.  ( dim. v. Бог )   Weihnachten , festum nativitatis Christi : Боље је Божић  кужан него јужан ; Јужну Божићу  и пријатељском колачу не ваља се радовати . У очи Божића, пошто се бадњаци  унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а за њом дјеца пијучући) простре по соби, или по кући, ако нема собе. По том узму неколика ораха и баце по слами. Послије вечере пјевају и веселе се. Кад ујутру устану, најприје отиде једно те донесе воде, али понесе жита те поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијесе чесницу и налију ручак те приставе. Кад се поодјутри, пошто намире стоку, онда сједу за ручак. Али прије него сједу за ручак, избаце по неколике пушке (тако и ујутру рано кад устану), па се онда скупе сви око софре те се моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у рукама) и мирбожају се , т. ј. изљубе се сви редом говорећи: „Мир Божји! Ристос се роди, ва истину роди, поклањамо се Ристу и Ристову рожанству .“ По том домаћин покупи све оне свијеће у једну руковет и усади у жито, које стоји на софри у каквој карлици, или у чанку (свакојако жито помијешано заједно: у том житу стоје и колачи којекакви), те ондје мало погоре, па их угасе оним житом. Оно жито дају послије жене кокошима да носе јаја. Кад почну ручати, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему  и по   Бачкој ) прије свега срчу   вареник , али ракије многи не пију први дан због врућице. Око пола ручка устану у славу и ломе колач какогод и о крсном имену, само што нема кољива. На Божић се обично руча с вреће (простре се празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (нити се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико никоме не иде у кућу, осим полажајника . О Божићу се објести и побљувати није никакове срамоте („ако сам се опила, Божић ми је дошао“). Од сламе, с којом се на бадњи дан квоче и пијуче, остави домаћица по нешто, па кад насађује кокоши под сваку метне по мало. Оно уже у којему се слама донесе, не раздријеши се, него се само распусти, па се на Божић ујутру пред кућом баци по њему жита, те кокоши зобљу, а домаћица рекне: „како ми у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле!“ На неким мјестима (као по Босни  и по   Херцеговини )   сјачу  на Божић, т. ј. домаћин рано ујутру виче: сјај, Боже и Божићу, нашему  или нашој  (по имену свијем кућанима редом). Приповиједају да је отишао некакав Србин свом бегу у Скочић  (ниже Зворника ) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу ти шенице, али ако ћеш један пут и мени   сјакнути .“ Србин казао да хоће, узео шеницу и сјакнуо  му на Божић: сјај, Боже и Божићу, и нашему бегу на Скочићу . У   Рисну  се у цркви послије јутрење љубе на Божић ујутру сви један с другим, и тако се онда помире многи који су дуго времена били у завади. Који се у цркви не изљубе, они се љубе послије пред црквом. Ко има коња, на Божић послије ручка ваља да га пројаше. У   Бачкој  момчад посједају на коње па по пољу вијају Божић . Гдјекоји кажу да се на Божић не могу вериге угријати. У   Грбљу  гледају на Божић с које ће им стране пињата наврети, па коме наври од истока, онај се нада срећи оне године. У   Боци  многи људи пред Божић начине сламницу те с ње као с трпезе једу од бадњега дне до малога Божића. Од божитње сламе гдјекоји носе на њиве да би боље родиле. Гдјекоји ударају рогом од божитњега пецива воћку нероткињу по жилама говорећи: „Ја тебе рогом, а ти мене родом!“ Гдјекоји опет узму на Божић сјекиру и замахну као да посијеку воћку нероткињу, а други му ко рече: „не сијеци, родиће“, и кад се то учини трипута засопце, кажу да ће воћка послије родити. Пепелом с чеснице посипају свилене бубе, да их буде доста као и прашака у пепелу. Гдјекоји угљеном од бадњака мажу губаве смокве. До малог Божића говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који ком дође у кућу, Ристос се роди  (мјесто добро јутро, помоз Бог  и добар вече ), и одговара се: ва истину роди ; тако и кад се пије, мјесто спасуј се  и на здравље . [ cf.   бадњи дан ].

Речник дубровачког говора

/   Бо̀жић   /   изр.   че̏кат све̏ Бо̀жић на Бо̀жић нешто одуговлачити или непрестано одлагати.  –   Че̏ка̄мо све̏ Бо̀жић на Бо̀жић док се ме̏штар сми̏лује̄ да по̀правӣ ра̀штијо од џарди́на, ма па̀ра̄ да га не̑ћемо до̀чекат лако.   Ста̑ри Бо̀жић   тако у Жупи дубровачкој зову православни Божић.